ЛИЛИТ

Alberto Garcia Fumero (MONATO, septembar 1994.)

ЛИЛИТ

I

И догодило се, двадесет четвртог дана шестог месеца, док сам седео у приземној кућици Јулиуса алхемичара, и спремао се да прочитам причу о путовању душа, коју ће написати Киен Лунг, будући хински император, да сам видео да се небо отворило. И појавила се девојка обучена као калуђерица, са црвенкасто жутом косом везаном траком код врата; пришла ми је осмехујући се, у тишини, прошавши кроз зидове као што вук полази кроз измаглицу у потрази за пленом.

Пао сам на колена, поглед усмерио ка небу и промрмљао: Благословен Ти буди, извору свега што је добро и зло.

А иза мојих леђа зачуо се глас живота, у облику плача новорођенчета, оглашавајући свету долазак малене.

II

Сећам се да су јој дали име Живот, премда су неки касније алудирали на лепотицу свилене косе. Расла је крај очеве пећи, међу посудама аурикалка, кипарске галице и нитратних уља. Прича се да је од рођења показивала способност дресирања инсеката и да је знала језик паса и мачака. Отац ју је увео у магију скривену у бројевима, Питагорину науку и латински језик.

Такође су тврдили да је у петнаестој години њеног овоземаљског живота земља дрхтала код Великог Града; кажу да је било много рањених и погинулих; кажу да је због тога Епископ организовао свечано спаљивање јеретика, где је ватра прогутала Јулиуса заједно са многим јеврејима и симпатизерима Ерасма Ротердамског.

Али се после десио још ужаснији земљотрес који је покосио читаве квартале заједно са хришћанским црквама.

Тада су стрпали у тамницу Живот, лепотицу свилене косе.

III

У Шпанији су сматрали паметним послати најуспешнијег истеривача. Радило се о Фратру Пиу, доминиканцу, који је ме је одмах позвао захтевајући да моје искуство буде стављено њему на располагање.

Заједно смо сишли кроз седам лавирината и седам врата, која воде инквизиторе до ћелија демоном опседнутих, где је Живот разговарала са пацовима и са њима делила хлеб. И Фратар Пио јој је рекао: Закон каже да ћеш ти под влашћу и вољом Твог Господа бити и да ћеш Wега поштовати.

А она је одговорила: Ради се о закону неправедном, Исус га је избацио као што је избацио трговце из храма.

И Пио је рекао: Такав Закон долази од Бога самога, и Свети Павле га потврђује говорећи: Нека ћуте жене у цркви, јер оне немају право говорити већ морају бити послушне, као што то Закон налаже.

Али је она рекла: Свети Павле није правичан.

Тад је Фратар Пио учинио знак: седам врата су се отворила, и ми смо напустили лавиринт. И већ под сунчевој светлости ми је рекао: Она се зове Легија и умреће на ломачи, али пре тога очистимо њену душу.

Али ја сам се заузео за њу пред Епископом, па је не подвргоше тортури.

IV

У петнаестој години њеног овоземаљског живота однели су је на ломачу, у кавез од дрвета и гвожђа, у пратњи седам официра у црним мантијама и белим капуљачама.

На њеној страни сам био, покушавајући да је саветујем, али се Живот није плашила. И рекла ми је: Све жене ме кришом гледају и после обарају очи, али ми ниједна не помаже.

И ја сам одговорио: Жене, као и биљке, биле су и биће семе, младица и плодоносно дрво. Доћи ће дан када ће све њихове гране бити довољно јаке и одупираће се олујама, али данас оне морају учити да буду флексибилне или ризикују да буду сломљене.

Али нисам добио одговор, јер су је везали за греду и одсекли јој језик.

Додао сам јој мараму, док су екзекутори потпаљивали ватру. Qуди су се сакупљали около крстећи се; деца су покривала себи лице а старци плакали, труднице су рађале монструме.

Јер Живот се претворила у хиљаду жена, у све жене, у сваку жену понаособ.

Прво је била Јованка, девица из Орлеана. После је била Јулија Капулети и Мелибеа, ћерка Плеберијева; и била је Беатриче и Лаура и Фјамета; и Маргарита из Кретоније, и Маргарита, Фаустова љубавница, и Маргарита љубавница Долчинова; и била је Лукреција и Теодора, и Клеопатра; и Сааломеа и Рут и Далила; била је мајка Моабова; и њена сестра, која је родила незаборавног; и Сара и Ада и Ева; коначно била је Лилит, прва жена; грешница; полуанђео и полузмија, девојка и жена, птица и нема риба, ватра и вода, земља и ваздух.

После је била само пепео развејан ветром над нашим погнутим главама. А са Неба је загрмео глас говорећи: Лилитини смо потомци, Лилитини смо потомци.

Фратар Пио је задрхтао и рекао ми: Ово је Твоје дело, сатано, мене нећеш преварити. Ти си сигурно Луцифер, пали.

И дижући распеће и шкропећи ме светом водицом, викнуо је: Бежи назад, Сатано.

И повукао сам се, само због поштовања Закона и Традиције.

Превео са есперанта: Ренато Петровић

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License